Kada je moj pradeda oslepeo, baba je počela da radi oko pčela, jako je volela svekra, dok je deda postao alergičan na ujed.

Po priči moje babe, kaže da se u početku jako plašila, a i ja se plašim jer sam postala i alergična na njihov ubod. Kad su se dodelili u Bačko Dušanovo, u Vojvodinu, doneli su samo kotur voska tek da se tradicija nastavi. Sad imamo oko tridesetak društava na prikolici koju je deda napravio. Baba radi oko pčela, a deda, njen „šegrt“, priprema joj ramove, vrcala i sve što treba. Mislim da oni samo zajedno mogu pčelariti.

Ovde se pčele sele na pašu i to pre svanuća. Divno je gledati izlazak sunca u polju, kaže baba. Uvek priča da je to najlepši hobi jer je uvek u u cvetu i mirisu.

Mi unuci pomažemo kada se vrca med i pomalo lickamo. Jedemo saće i poklopčiće žvaćemo kao žvaku. Naučili smo da svako društvo ima svoju maticu i pčele radilice kada je sezona unosa nektara ima i trutova. Oni na kraju leta budu izbačeni i tako uginu. Pčele se razmnožavaju rojenjem.

Nadam se da će tradicija pčelarstva u našoj porodici da se nastavi i zbog babe i zbog „zlata“ koje nam pčele daju.

Jelena Cerovac 4. razred

Mentor: Andrić Olivera